Žablji i riblji pazar

Žablji i riblji pazar održavao se petkom ujutro podno visokih »skalina« od kamena koje su vezale pazar gore s Bazanom. Nanizane na rakitne štapiće pripoljci su prodavali žabe noću pohvatane oko rijeke Vrlike, po barama i krenicama. Posni dan, jedi žabe frigane ili na brujet, pa ono umakati kruh ništa slađe! Jednog jutra otac podrani da kupi koju duzinu žaba. Taman posla. Brzo se vratio. »Bilo ih je da ih je bila milina gledati«, rekao nam je, »ali skupe! Pokupovali su ih kuhari i kuharice boljih kuća, a šta je bolje od žabljeg bataka i od žablje čorbe!« Nastavak priči bio je ovakav: zbog krupnoće žabe su nestale u kuhinjama »boljih kuća«. Konac priči: koji su tog dana mastili bradu žabljim krupnim buticima, obolješe na mjehuru te nisu mogli puštati vodu jedan-dva dana, a treći dan otpremiše bolesnike u splitsku bolnicu gdje im je liječnička znanost vratila zdravlje. Zaključak: tog petka pripoljski žabari namagarčili građane (stara opreka: selo-grad) podmetnuvši im žabe zapuvače.